Срећко Црногорац: Вучић и Ђукановић су два крака исте хоботнице

сеп 27, 2020

Новине „Вијести” су у чланку од 23. 9. 2020. објавиле да је извесни Срећко Црногорац, саветник за политику и међународне односе Здравка Кривокапића, у емисији „Начисто” изјавио да су „Вучић и Ђукановић два крака исте хоботнице”. 

У овом кратком уводу постоји неколико занимљивих елемената који могу да указују на будућу политику Црне Горе према Србији, те због тога сматрамо да их је битно објаснити. Пођимо од чињенице да је Здравко Кривокапић већ најавио спремност да се извини председнику Србије за сличне наводе. Намеће се питање зашто би његов саветник, извесни Срећко, поновио сличну оптужбу? Поготово када имамо у виду објективно стање ствари да председник Србије директно сарађује са политичким представницима Срба из Црне Горе. Затим, да је захваљујући њему и подигнута српска кућа у Црној Гори из које су Срби и водили изборне радње 30. августа, као и да председник Србије никада није ни био у званичној посети Црној Гори. Напоменимо и најважније – да Мило Ђукановић директно оптужује председника Србије за помоћ опозицији у Црној Гори.

Чини се необичним такво понашање. Можда ће јавност боље моћи да разуме ове процесе и акте уколико мало боље упозна извесног саветника Срећка. Уколико погледамо ближе његове налоге на друштвеним мрежама, можемо да видимо да Срећко Црногорац: обележава стогодишњицу октобарске револуције; подржава Ђорђа Вукадиновића; подржава Флоријана Бибера; да је магистрант из Оксфорда; вратио се из Лондона 2016; члан је Краљевског института за међународне односе из Лондона; ментор му је био Хју Страхан (Hew Strachan), који је професор на универзитету у Оксфорду, члан стратешког савета Министарства одбране Велике Британије и академског савета одбране Велике Британије. Члан је Аристотеловског друштва из Лондона; као и Зоран Чичак члан је Четам хауса из Лондона; залаже се за тезу да црква не припада никоме осим Богу. Када на све ово додамо и Срећкову тезу да Срби и Црногорци нису исти народ, већ да су у односу попут Немаца и Аустријанаца, добијамо јаснију слику.

Срећко Црногорац, енглески ђак у најширем смислу, подржавалац бојкоташке опозиције у Србији, симпатизер Флоријана Бибера, са марксистичком визијом власништва над црквом у складу са тековинама Октобарске револуције, заговарач двојног хифетизованог идентитета Црногораца. То је политички саветник професору машинства који о политици врло мало зна. Да ли знање које Срећко преноси Кривокапићу има везе са академским менторством које је Срећко стекао на својим студијама, или је Кривокапић, уморан од тога да буде ментор машинства, пожелео да има ментора по „Чатам хаус” правилима? Одговор на ово питање остављамо читаоцу.

Секретаријат Националне авангарде