Подршка Латиноамериканаца политици Републиканске странке
Гласови се још увек броје и коначни резултати председничких избора у САД нису још увек познати. Међутим, из до сада доступних података види се значајан пораст подршке републиканцима у крајевима Сједињених Држава у којима већину становника чине Латиноамериканци.
Радикална левица је преко мејнстрим медија претходне четири године покушавала да представи како је оса политичког сукоба у САД расне, односно етничке природе. Феномен наглог пораста подршке републиканцима међу латиноамеричком популацијом јасно указује да то није случај. То значи да приврженост идејама конзервативне политике није одлика искључиво беле протестантске Америке, већ свих Американаца који су антисоцијалистички настројени, невезано од њихове расне, етничке или религијске припадности.
Да је Трампова републиканска кампања привукла велику подршку латиноамеричке популације, доказује победа у округу Запата у Тексасу, у коме је 93% латиноамеричког становништва, иако су пре четири године у овом округу демократе имале више гласова. Слична ситуација је и у округу Јума у Аризони, где је двотрећинска латиноамеричка већина такође дала више поверења републиканском кандидату на овим изборима. Највеће изненађење јесте Мајами, у коме је Хилари Клинтон на прошлим изборима однела убедљиву победу – са готово 300.000 гласова предности. Према обрађеним подацима, предност демократа се за четири године значајно истопила у Мајамију јер су републиканци добили скоро 200.000 гласова више него 2016. године, док је демократски кандидат добио око 7.000 гласова мање. Подсећамо да у овом граду 70% становништва чине Латиноамериканци.
Потпуно је логично да Латиноамериканци позитивно реагују на чињеницу да се незапосленост ове групе у Америци за време Трампове републиканске политике смањила са 13,6%, на 3,8% 2019. године. Просечни доходак Латиноамериканаца је порастао за 15% и налази се на историјском максимуму.
Велики део припадника латиноамеричке етничке мањине у САД је побегао из комунистичких диктатура у потрази за личном слободом и бољим животом. Све више њих усваја вредности америчког друштва, желећи да се такмичи на тржишту рада и идеја. Све више Латиноамериканца жели да живи од свог рада, а не од социјалне помоћи државе. Они не желе државу једнаких исхода, већ државу једнаких могућности. Стога не чуди да су увидели да би политика радикалне левице, коју је усвојила Демократска странка, могла да створи економску и политичку кризу сличну оној у земљама из којих долазе. Управо због тога, опредељујући утицај на гласање припадника ове заједнице имају економска и идеолошка, а не расна и етничка питања.
Републиканска политика добија све већу подршку међу мањинама зато што подстиче оно што је потребно сваком грађанину САД – а то је економски напредак и индивидуална слобода. Латиноамериканци и њихове изборне преференције на најбољи начин обезвређују аргументацију радикалне левице о расном и етничком сукобу у Америци. Посебно ако се узме у обзир чињеница да су на овим изборима чинили најбројнију мањину, тј. за два милиона бројнију од Афроамериканаца.