Удружење грађана „Национална авангарда“ организовалo је панел дискусију у Медија центру у Београду на тему тренутног геополитичког положаја Србије између два глобална ривала. Панел је организован са циљем да реномирани говорници продискутују на тему могућег српског геополитичког опредељења тј. који је најбољи пут за заштиту српских националних интереса.

Јавности су се на ову тему обратили реномирани говорници. Професор др Срђан Перишић, професор геополитике, господин Филип Родић, новинар и заменик уредника магазина Печат, господин Дарко Обрадовић, истраживач Центра за стратешке анализе и доцент др Растислав Стојсављевић са Природно-математичког факултета у Новом Саду као представник Националне авангарде. У свом излагању професор Перишић је истакао нема поклапања српских интереса и интереса НАТО савеза и за њега је војна неутралност неизводљива без ослањања једним раменом на Русију. Господин Филип Родић подвукао да се не опредељује ни за Русију ни за НАТО већ жели да Србија буде суверена и јака и у чије послове се не мешају ни велики савези ни велике силе већ постоји само партнерска сарадња и узајамно поштовање, што он у овом тренутку не види да долази са Запада. Истраживач Обрадовић је нагласио да искуства односа са НАТО пре 2013. године услед лошег политичког руковођења државом не треба да води наше промишљање данас. Српска војска у сарадњи кроз Партнерство за мир и војне вежбе „Сабља“ у Бугарској, „Ер Солушн 2021“ у Румунији, „Орион 21“ у Грчкој и „Платинасти вук“ у Србији добија могућност унапређења својих способности. Обрадовић је закључио да је Србији за остварење суверености неопходно савезништво јер сама не може то да постигне. Доцент Стојсављевић је приступио теми истичући да је за Републику Србију значајније да унапреди билатералне односе са САД-ом пре него да разматра прикључење неком савезу. Постигнути Вашингтонски споразум је добар аргумент те тезе. Стојсављевић се на крају заложио испред Националне авангарде да Србија остане војно неутрална и да ту војну неутралност може да регулише слично као Република Аустрија.

Дискусија међу панелистима је утврдила да се грађани Србије све више окрећу прагматизму, полазећи од онога шта њима лично или држави користи.

Може се закључити да односима са овим великим геополитичким ривалима треба приступити рационално, имајући у виду шта је корист коју Република Србија и њени грађани могу да добију. Јасно је да силе са запада оличене у НАТО-у морају да промене приступ према Србији и посебно српском националном питању пре свега у сагледавању повољнијег решења статуса Косова и Метохије, Републике Српске и положаја српске заједнице у Црној Гори. Српски национални интерес мора да буде макар узет у обзир приликом договора великих сила. У супротном грађани Србије неће имати слуха за било какве предлоге. Зато је легитимно поставити питање, пре свих господину генералном секретару НАТО-а Столтенбергу, да ли тај савез намерава да промени или бар размотри да промени своју политику према српском националном интересу?

На крају модератор Филип Пејковић је испред Националне авангарде закључио да је јасан став који заговара Национална авангарда, а то је уставно препознавање политике војне неутралности, као добар модел очувања постојећих нивоа и темељ даљих развоја сарадње Србије са другим државама и међународним организацијама.