Закључци конференције о безбедности Србије

9. октобар 2019, хотел „Хилтон” Београд

 

 

др Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Републике Србије

Резултати које смо постигли у борби против организованог криминала и корупције показују да смо као земља посвећени владавини правâ и одлучни да не дозволимо да криминалци имају било какву улогу у држави. Српска полиција гарант је безбедности, не само на нашем тлу него и један од најпожељнијих међународних партнера.

Од доласка на место министра унутрашњих послова 2014. године, питање на коме сам посебно инсистирао је да борба против нарко-криминала буде апсолутни приоритет српске полиције. Просечне годишње заплене тада и пре тога су се кретале око 1 до 2 тоне наркотика. Прошле године, у најбољој години у претходних 30 година, запленили смо 4 тоне наркотика. До овог тренутка у 2019. години запленили смо 5,4 тоне наркотика.

Српска полиција учествовала је и у међуполицијским акцијама, у којима је заплењено нпр. 1,8 тона кокаина и затворен велики број илегалних лабораторија.Од почетка године српска полиција процесуирала је 19 организованих криминалних група и укупно ухапсила њихових 110 припадника.

Посебан акценат на борбу против нарко-трафикинга је стављен и како би се спречило да велике количине „прљавог“готовог новца дођу у Србију, а из ког би се финансирали остали видови криминала и извршење других тешких кривичних дела.

Српска полиција је у последњих 5 година један од десет најпожељнијих партнера у Интерполу у сарадњи и размени информација.

Један од посебних изазова за Србију је питање чланства Приштине у Интерполу, јер би то по нашем мишљењу озбиљно узгрозило нормално функционисање ове институције.

Значајан изазов је радикални екстремизам и тероризам, проналажење механизама да спречимо деловање таквих организација и осмишљавање начина дерадикализације њихових чланова. Ово питање је најбоље решавати на регионалном нивоу.

Република Србија настоји да истраје на својој политици војне неутралности и да својим јачањем буде неизоставни елемент сваке безбедносне једначине на овом простору. Свесни смо и да глобални ризици и претње изискују међународну сарадњу, па смо спремни да будемо конструктивни партнери свима, и на Истоку и на Западу.

Реформа сектора безбедности, модернизација и инвестиције у његово опремање су неопходни како би он могао да одговори на све задатке који се поставе. Опремањем полиције смањује се ризик по живот њених припадника, а решавањем егзистенцијалних питања њихових породица омогућава се пуна посвећеност послу.

Дијалог у области безбедности је неопходан на свим нивоима државне структуре, али и између институција и цивилног сектора. У том смислу сматрам да је улога Национална авангарде суштинска.

 

Закључци панела „Национална безбедност Србије“

 

Александар Вулин, министар одбране Републике Србије

• Насилна прекомпозиција Балкана, покушај стварања „велике Албанијеˮ, највећа је безбедносна претња по Републику Србију. Пред очима читаве међународне заједнице покушава се формирати нова држава. Држава која заузима друге етничке просторе. Занимљиво је да о „великој Албанијиˮ једино на Балкану говори Република Србија, док све друге земље које су на путу „велике Албанијеˮ о њој не говоре уопште или говоре стидљивo.
• Република Србија сматра, када говоримо о стању одбране, да је војна неутралност најоптималнији облик нашег војног па и политичког деловања. Што будемо били снажнији, што будемо били опремљенији, наоружанији, обученији као народ, сукоб ће бити даље од нас. Снажна, наоружана, опремљена, обучена, дипломатски утемељена Република Србија је најудаљенија од било каквог сукоба.
• У претходној деценији било је размишљања према којима нема безбедносних изазова за Србију. Због тога смо, између осталог, укидали спољну дипломатску обавештајну службу, шифровање телеграма, укинули смо 2005. године средњу стручну војну школу итд.
• Безбедносни изазов за Републику Србију је свако узнемиравање начина живота Срба без обзира на то где они живе.
• Покушај мењања Дејтонског споразума и укидања Републике Српске или свако умањивање њене надлежности, њеног значаја, безбедносни је изазов за Републику Србију. Укидање права Србима у Црној Гори да пишу својим писмом, говоре својим језиком, укидање права Србима да имају своју цркву или покушај враћања усташке идеологије, негирања Јасеновачког геноцида… Све су то изазови за Републику Србију.
• Олуја, Јасеновац, и Мартовски погром више никада неће се поновити. Не зато што то неко неће, већ зато што то Србија не да.
• Највећи безбедносни изазов за Републику Србију, осим стварања „велике Албанијеˮ, јесте идеологија по којој Срби треба да живе само у Републици Србији и нигде више.
• Србија се не брани само у Београду. Право Срба да живе и трају брани се тамо где они живе, а брани се моћном, економски развијеном, дипломатски и војно снажном Србијом.

 

проф. др Драган Симеуновић, директор Академије за нац. безбедност

• Тренутно највeћа могућа опасност за Србију и Балкан у овом тренутку је повратак бораца, односно терориста, са ратишта у Сирији и Ираку.
• Арапска пролећа која су се дешавала у низу земаља неочекивано су изазвала јачање џихадизма и исламског радикализма. Крајњи ефекат је настанак Исламске државе.Исламска држава је нешто што само личи на Ал-Каиду, али је драстично различит концепт јер први пут имамо да једна исламска, радикална терористичка организација настоји да има своју државу.
• После пропасти Исламске државе појавило се питање 42.000 бораца који сада настоје да се врате у европске државе из којих су првобитно отишли како би се борили за ИСИС.
• Масовне миграције јављају се као веома важан безбедносни изазов јер у тим мигрантским токовима апсолутно има огроман број лица која су користила оружје, а готово сигурно има и терориста.
• По земље транзита има мање опасности, јер они који пролазе не настоје да се идентификују као терористи, нити покушавају да се задрже. Тек онда када буду стигли у оне земље које су финалне одреднице њиховог кретања, а то су оне најразвијеније земље, онда ће они настојати да реализују своје циљеве.
• Република Србија се врло коректно понаша када је реч о међународном договорима и сузбијању тероризма. То показује њена казнена политика. У Србији је правоснажно осуђено 7 лица. Најнижа казна у Србији је 7.5 година, а највиша изречена казна је 11 година.
• Проблем постоји у Босни и Херцеговини, а посебно на Косову и Метохији, где постоји веома блага казнена политика према повратницима из Сирије и Ирака.
• Скоро уништена финансијска мрежа исламског тероризма се обновила. Она на Балкану делује преко бројних организација које имају врло сличне називе оних које су забрањене. Језик спречава да се пропроведници једног и другог миљеа, албанског и бошњачког, умреже до краја, али одређена комуникација и сарадња постоји.
• Република Србија је успела вештом политиком да области Санџака и југа Србије држи дерадикализоване. Превенција је изузетно важна.

 

Реља Жељски, Безбедносно информативна агенција

• Савремени тероризам по својој суштини, нарочито у сегменту џихадизма, недвосмислено представља глобалну претњу по безбедност, али морамо да сагледамо њене националне и регионалне особености.
• Разлика између КиМ и других подручја је у томе што су у другим деловима региона исламске заједнице у највећој мери биле веома противне радикалном исламизму. Исламска заједница Косова знанично је подржавала преко својих имама одлазак грађана Косова и Метохије на страна ратишта.
• Други елемент је невероватно блага казнена политика. Од имама који су организовали одлазак у Сирију скоро нико није осуђен због „недостатка доказаˮ. Људи који су директно учествовали у терористичким активностима, пре свега организовалиљудеда оду на ратиште, кажњени су од кућног притвора до највеће затворске казне која је износила 3 године и 6 месеци.
• Са Косова је отишло око 400 људи да се бори на страни терориста у Сирији и Ираку. Гледано по глави становника Косово је на првом месту у Европи. Друга карактеристика бораца који су одлазили са Косова,у односу на друге европске државе,је истицање по изузетној бруталности.
• Посебно опасно је регионално повезивање исламиста, али и повезивање са веома моћном албанском дијаспором широм света.

 

Славољуб Дабић, саветник министра у МУП-у

• Безбедносна ситуација у Републици Србији је стабилна, без обзира на све ризике и претње и нема индикатора који указују на њено урушавање у догледно време.
• Највећи ризици долазе са Косова. Да би се схватило колико је сложена ситуација, треба имати у виду да је Србија у прошлости на КиМ имала много јачи безбедносни и обавештајни апарат, па нисмо успели да контролишемо ситуацију.
• Безбедносно-обавештајни систем Србије јако квалитетно и професионално обавља своје мисије. Моја искуства казују да би у наредном периоду требало размишљати и о реорганизацији.
• Постоје недостаци који у ширем смислу могу утицати на безбедност Републике Србије, а у ширем смислу директно утичу на квалитет обавештајне подршке.
• Највећи недостатак је одсуство јаке цивилно-обавештајне компоненте. ВОА је једина спољна служба.
• Требало би размишљати о формирању самосталне цивилне-обавештајне службе, која би била у рангу ВОА. Онда би имали две обавештајне агенције, цивилну и војну, и две безбедносне агенције, такође цивилну и војну.

 

Закључци панела „Регионална безбедност и Република Србија“

 

магистар Драган Лукач, министар унутрашњих послова Републике Српске

 

• Корени исламског тероризма на овим просторима су у БиХ, од тренутка када су доведени џихад ратници и формирана група Ел-Муџахид, која је починила велике злочине над Србима.
• Почеци одреда Ел-Муџахид оставили су корене који су данас довели до тога да у БиХ има преко 100 параџемата. Неки живе по својим законима као самосталне енклаве и не поштују законе БиХ.
• Углавном се ради о припадницима вехабијског покрета. Нису сви вехабисти терористи, али су сви терористи били вехабисти. Традиционална исламска заједница у Босни трпи насиље од стране ових параџемата, а држава не реагује.
• У односу на број становника, БиХ је дала највећи број џихад ратника у Европи, што је веома забрињавајуће. Између 80 и 100 их је погинуло, а више од 100 их се вратило у БиХ. Казне за борце на страним ратиштима су срамотно мале.
• Муслиманска власт у Сарајеву према вехабијама поступа на два начина: са симпатијама, јер сматрају да ће им ти људи бити потребни за будући обрачун са Србима, и са страхом, јер не смеју да им се супротставе.
• На тлу Европе се није догодио ниједан терористички акт, а да у њему није учествовао неко ко је на неки начин повезан са БиХ. Тај проблем није могуће сакрити, и једног дана ће по том питању морати да буду „отворене картеˮ.
• Прича о дерадикализацији вехабија, повратника са ратишта у Исламској држави чиста је утопија. Они неће променити своје убеђење због доброг посла или плате.
• БиХ се нашла на рути кретања миграната. Република Српска је заузела став да неће правити прихватне центре за мигранте и да за то не постоје услови. Сваки мигрант који се појави на територији РС биће испраћен према Хрватској.
• Мигрантска криза се неће завршити тако брзо. У таласу миграната по задатку према Европи пролази и велики број терориста. Вековна тенденција ислама је да покори Европу, што овога пута може да се догоди без испаљеног метка.
• Са МУП-ом Републике Србије се одвија најинтензивнија сарадња на високом нивоу, а тако ће бити и у будућности.

 

Дејан Ковачевић, начелник Управе криминалистичке полиције

• Главни приоритет МУП-а је борба против организованог криминала: борба против корупције, високотехнолошког криминала, кријумчарења наркотика итд. МУП свој посао приоритетно заснива на међународној сарадњи.
• МУП се у претходних неколико година показало као кредибилан међународни партнер. Не постоји држава у Европи са којом МУП није сарађивало када су у питању наркотици, високотехнолошки криминал и други облици криминала.
• Регионални ниво препознаје организоване криминалне групе које се баве вршењем најтежих кривичних дела.
• Стање безбедности у Србији је стабилно и никада није било боље.
• Оперативци Управе криминалистичке полиције на дневном нивоу са колегама из региона размењују информације од непроцењивог значаја у реалном времену. Ова размена је допринела расветљавању бројних кривичних дела.
• Међународна сарадња је пут до сузбијања организованих криминалних група на најнижи ниво. Реализације су бројне широм света, од Београда и Шпаније до Хонг Конга. Водећу улогу у наведеним криминалним групама имају лица из нашег региона, која имају значајну улогу у трговини наркотицима.
• Србија је у Интерполу препозната као једна од 10 земаља које достављају најквалитетније информације.
• Проблем постоји када починиоци тешких кривичних дела побегну на Косово и Метохију и припадницима МУП-а буду недоступни, што се често дешава.
•  

 

проф. др Стевица Деђански, државни секретар у Министарству рударства и енергетике

• Србија је у свим аспектима посвећена пре свега регионалној сарадњи. Залаже се за мирно и компромисно решавање проблема, за превазилажење баријера и заједничко изналажење опција за бржи развој.
• У свему томе Србија задржава позицију националног интереса и достојанства. Постојале су фазе у прошлости када је регионална сарадња посматрана као одрицање од сопствених интереса.
• Србија је спремна да буде стуб регионалне сарадње, али од других тражи да буду део те конструкције, а не само да користе добру вољу Србије. Оно што је једнострано и неправедно не може да траје дуго, а у будућности може да изазове и нове конфликте.
• Србија упоредо са пружањем руке другима много улаже у војно, политичко и економско јачање.
• Балкански народи морају да буду разумни и спремни на компромис. Уколико тако не поступају, балкански народи ће бити марионете и жртве игре великих.
• Официјелни Београд поступа у духу регионалне сарадње. Такав приступ једини може да донесе срећу нашем региону. У све већој мери то препознају и велике силе, које Србију почињу да третирају као кључни фактор стабилности на Балкану.
• Од стране Србије су сви кораци већ направљени. Београд и даље пружа руку. Ментори Сарајева, Загреба, Тиране и осталих престоница у региону морају да их уразуме и приволе да схвате да је компромис једино решење. Тек тада ће доћи до изражаја мирољубива политика Србије.
•  

 

Закључци панела „Глобална безбедност“

 

Проф. др Дејан Милетић, Центар за проучавање глобализације

 

• Свет који се мења интензивно, врло динамично и тешко предвидљиво, захтева од нас да водимо рачуна о глобалним аспектима, глобалним трендовима и да националну стратегију прилагођавамо променама које су врло интензивне.
• Не може се национална безбедност градити ако немамо више спремних сценарија, више планираних могућности како одреаговати на националном нивоу.
• Свет од биполарности, преко униполарности, долази у фазу мултиполарности. Више нема те контроле која би рекла Русији шта да ради и како да брани своје националне интересе, нити су Сједињене Америчке Државе у ситуацији да диктирају како ће се ствари развијати.
• У међународној политици тренутно се дешавају тектонске промене између САД, Русије и Кине. У таквом амбијенту Србија са својом политиком неутралности добија на посебном значају.
• Србија има потенцијал да у региону буде кључни фактор. Пошто има толике границе, организовану озбиљну државу и институције, Србија представља фактор који може бити тачка на којој ће се велике силе сретати, а не сукобљавати.
• Србија се никад неће одрећи свог народа, ма где он био. Наш народ су и они који кажу да су Срби, али и Бошњаци, Македонци. На крајукрајева, ни Албанци немају никакву перспективу уколико не нађу пријатеље у Србији.

 

Проф. др Владимир Маринковић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије

• Имамо потпуно промењен однос када су у питању САДка глобалној политици и безбедности. То је све објаснио председник Трамп. То су јасне поруке да Америка више неће бити светски полицајац и да неће по сваку цену наметати одређена решења, начин руковођења и демократију широм света.
• Очигледно је да Европска унија није имала, нити има капацитет да посредује и да приволи албанску страну да се дође до неког одрживог решења.
• Адреса на којој треба да покушамо наћи могућност да решимо питање Косова и Метохије на један дугорочан начин јесте Вашингтон. До доласка Трампове администрације то питање је било стављено ad acta.
• Потребан нам је много агресивнији и системски организован наступ ка САД, да представљамо све оно што се дешавало у претходном периоду, за које већина америчких конгресмена, сенатора и људи у Стејт департменту не зна, а то јесте да је наш народ прогоњен на Косову и Метохији и да је прогоњен умногоме зато што је хришћански народ.
• У протеклих годину дана, Косово је отпризнало, односно признање је суспендовало 15 држава. То је огроман успех. Значи да се великим радом и залагањем може доћи до добрих резултата.
• Показали смо да може и са Русијом, и са Кином и са САД. Оно што је ново јесте сарадња земаља православне трилатерале: Грчка, Бугарска и Румунија, као и огромна подршка коју Србији дају државе Вишеградске групе. То су земље са којима Србија апсолутно нема ниједно отворено питање.
• Однос између државе и Српске православне цркве данас јесте нешто на шта морамо да будемо поносни. То је хармоничан однос, оно што треба да се дешава као подршка у најтежим изазовима за једну земљу.

Јован Ковачић, Трилатерална комисија

• Србија је данас потпуно другачија држава у односу на пре 10, 20, 30 година, држава која данас иде у правом смеру.
• Однос САД са Русијом који је започео Доналд Трамп је обећавао. Демократе су учиниле све што је у њиховој моћи да спрече то зближавање САД и Русије, што је велика грешка у сваком погледу, чак и стратешком.
• Кинези су заинтересовани за Сибир. У многим озбиљним размишљањима о могућностима избијања Трећег светског рата прва три сценарија потичу из Кине. И сва три сценарија узимају да ће Руси и Американци бити савезници.
• Блиски исток сада постаје јако интересантан. Сада се јужни фронт Европе сели од Турске у Грчку. И то је објашњење зашто је Грчка последњих 15 година имала највеће издатке за своје наоружање. Сада, када је Грчка јужни фронт, позадина смо ми – Балкан. То умногоме отежава наш положај, јер притисак да будемо део НАТО самим тим почиње да бива много већи.
• Политика неутралности за сада је јако добра. Ми можемо само да се надамо да ће неоправдани сукоб Русије и Америке да се заврши што пре, јер онда нећемо бити под толиким притиском.
• Американцима се сада страшно жури врло ће бити интересантно у ком правцу ће тај притисак ићи.
• Србија постаје занимљива целом свету иако немамо море, немамо нафту… Али ми седимо на огромним залихама литијума и јадарита. То је будућа нафта, за пет година и важнија ствар него нафта.
• Србија јесте стекла репутацију коју смо одувек желели: озбиљног и позитивног партнера. Никад није доста понављати: ми смо за сарадњу.
• Треба ићи и даље према Европској унији, са свим њеним проблемима. Верујем у њену способност да изнађе решење за своје текуће проблеме.