Национална авангарда се залаже за доношење новог националног плана, као стратешког документа за економски развој Србије. Овај план мора бити у складу и са националним политичким циљевима. Jедан од њих је сарадња са свим земљама у непосредном суседству на интересној основи, што представља темељ и услов за наше дугорочно економско позиционирање.

За Србију је регион западног Балкана[1], као и развој економских односа унутар овог простора, од изузетног значаја. Овај регион можемо назвати „блиским иностранством“, јер географске даљине нису значајне, док се у свим случајевима може пронаћи пословни партнер који говори или разуме српски језик. Културне и идентитетске разлике, иако изражене, нису непремостиве, јер управо економска сарадња и препознавање обостраног економског интереса, може да ублажи постојеће различитости и да их стави у „други план“.

Главни циљ плана је јачање позиција предузећа у Србији, као и српских предузећа у региону западног Балкана и с тим у вези смањење незапослености у Србији у наредних пет година на мање од 10%. План најпре треба да буде усмерен на микро, мала и средња предузећа, с обзиром да ова предузећа покривају 99% укупне постојеће привреде Републике Србије. Домаћим привредним субјектима, као и свим предузетницима, држава на дугорочној основи мора помоћи унапређењем пословног окружења, директном подршком пословном сектору (пре свега, подршком извозу) и развојем предузетничког духа, као што је започето са иницијативом Година предузетништва 2016, за коју је у тој години издвојено 16 млрд. динара бесповратне подршке из буџета.

Унапређење пословног окружења односи се пре свега на законодавни и регулаторни оквир, поједностављивање административних процедура и укључивање пословног сектора у креирање политика и програма. Директна подршка пословном сектору треба да настави да се реализује путем различитих подстицајних мера за почетак пословања (као што су Start up, start up у области ИКТ, самозапошљавање, запошљавање младих, обуке и менторинг, ученичке компаније, итд.), за раст и развој, који обухвата унапређење пословања, инвестиције, извоз, иновације, како би се постојећи предузетници и привредна друштва развијали и били конкурентни на српском, регионалном и другим страним тржиштима. Развој предузетничког духа је посебан, дугорочно најважнији циљ овог плана. Од суштинске је важности да се обнови предузетнички дух који је српски народ красио до Другог светског рата. Држава у овом делу може да одигра значајну улогу кроз едукацију, промоцију предузетништва и различите пројектне активности.

Привредним субјектима из „блиског иностранства“ држава може, индиректно, помоћи кроз подстицајне мере које даје домаћим предузећима за пословно повезивање са српским предузећима из региона, стварање кластера, заједничка улагања, као и за заједнички наступ на трећим тржиштима.

Да би се успешно реализовао главни циљ плана, важно је да се одреде партнери, као и институционални и финансијски оквир.

Предлажемо да Србија приликом остваривања циљева, својим стратешким савезницима сматра националне заједнице Срба у суседним земљама. Повезивање предузећа из Србије и предузећа са већинским српским капиталом из региона ће свакако допринети унапређењу економског положаја Срба, јер сматрамо да је национални циљ да Срби из региона опстану у свим местима где живе. Најодлучнији услов за то је економске природе и односи се на обезбеђивање материјалних услова за живот, као и могућности за запошљавање.

Без сталне институционалне подршке не постоји успешна економска активност ни у држави, ни на нивоу региона. С обзиром да највећи део плана треба да буде усмерен на подршку малим и средњим предузећима и извозу, потребно је да држава ојача капацитете Развојне агенције Србије (РАС), као институције која пружа подршку директним улагањима, промоцији извоза и регионалног развоја, као и Агенције за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), као специјализоване институције која се бави обезбеђивањем повољних кредита за извознике, давањем гаранција извозницима, факторингом[2], подршком интернационализацији, осносно свим активностима које повећавају извозну конкурентност српске привреде.

За развој српске економије морају да се обезбеде и јефтинији и приступачнији извори финансирања извозних и инвестиционих пројеката. Неопходно је да Србија оснује Развојну банку, као правног следбеника постојећег Фонда за развој, која би, за почетак, у свом портфолију имала државни оснивачки капитал, који би се касније проширио и на приватни, путем заједничких улагања (Joint venture) и јавно-приватних партнерстава.

Унапређењем пословног окружења, директном подршком пословном сектору, развојем (обновом) предузетничког духа, као и одређивањем партнера, институционалних и финансијских оквира, основаће се нова и ојачати постојећа микро, мала и средња предузећа и предузетници. Тако оснажена српска економија утицаће на раст запослености и тек тада ће имати капацитет да крене у обнову постојеће и изградњу нове националне индустрије. Имајући у виду компаративне предности и постојеће ресурсе националне привреде, предлажемо пет индустријских сектора који већ сада показују највећи потенцијал за раст и развој, а у оквиру којих постоје реални изгледи за развој домаћег МСП сектора. То су области прехрамбене и прерађивачке индустрије, добављача за аутомобилску и машинску индустрију, наменске индустрије, дрвне индустрије и индустрије намештаја, сектора информационе и комуникационе технологије.

У националном интересу је да се регион у коме живимо профилише као макрорегион са самосталним економским карактером, а не само као простор за производњу мултинационалних компанија. Постепеном изградњом националне економије, створићемо могућност да мултинационалне компаније добију конкуренте на српском и регионалном тржишту.

[1] Под тим термином подразумевамо искључиво географску одредницу.

[2] Факторинг је финансијска услуга која обухвата краткорочно финансирање компанија на основу откупа будућих недоспелих потраживања проистеклих из продаје роба и услуга.