Зашто Дубравка Стојановић брани Анту Павелића?

29 јула, 2020

Удружење „Национална авангарда” осуђује став професорке Дубравке Стојановић, изречен 26. јула 2020. године, у тексту „Још један Весићев напад на Београдˮ за портал „Новаˮ. У њему је додељивање улице Благоју Јововићу у Београду окарактерисано као „посебан проблемˮ и „слављење крвне освете убица и насилникаˮ. У тексту ауторка још каже: „То је нецивилизацијски суноврат.ˮ

Подсетимо, Благоје Јововић био је борац Југословенске војске у отаџбини, који је извршио атентат на једног од највећих ратних злочинаца Другог светског рата Анте Павелића. Човека чији је геноцидни режим одвео у смрт најмање 700 хиљада Срба, Јевреја и Рома. Одлуком Павелића основани су логори смрти за децу у Сиску, Јастребарском и Јасеновцу, једини у свету такве врсте. У форми забаве у овим логорима усташе су бацале децу увис и набијале их на бајонете пред очима мајки. Деца су спаљивана у пећима, изгладњивана и од глади умирала, разбијане су им главе од зид, кундацима, умирала су на најстрашније начине.

Поређења ради, данас се у антифашистичкој Немачкој слави Клаус Шенк Граф фон Штауфенберг, који је у операцији „Валкираˮ извршио, нажалост, неуспели атентат на Хитлера. Штауфенберг данас има улицу и спомен-плочу у Берлину, на месту где су га стрељали. Немачка канцеларка Ангела Меркел, полажући венац на 75-годишњицу операције „Валкираˮ, позвала је Европљане да се супротставе расизму и антисемитизму. Одајући пошту учесницима операције рекла је да храброст и жртва завереника треба да служе као пример и данас.

Благоје Јововић је учинио управо то, супротставио се Павелићевом нацизму, расизму и антисемитизму. Због тога се о Благоју Јововићу и његовом атентату не може говорити никако другачије осим као о чину антифашизма. Стога, именовање улице по његовом имену није величање насиља и убиства како то приказује Дубравка Стојановић.

Иако је најконкретнији, пример Фон Штауфенберга није једини који указује на степен проблематичности изјаве Дубравке Стојановић. Пример Гаврила Принципа, који одавно има улицу у Београду, а од скоро и споменик, потпуно поништава аргументацију Дубравке Стојановић. Штавише, ови примери доказују да аргументације у њеној изјави и нема.

Ставови професорке Стојановић не чуде с обзиром на то да припада идеолошкој елити у Србији која је деценијама прихватала да ћути о злочинима клеронацистичке Независне Државе Хрватске. Ову лажну елиту правда за жртве дечијег логора смрти на само 300 км од Београда никада није занимала.

Чланови Удружења „Национална авангардаˮ деле општу узнемиреност грађанства Србије, која је узрокована овом скандалозном изјавом Дубравке Стојановић. На друштвеним мрежама, у медијима и у јавности уопште сви су уједињени у одлучној осуди ове својеврсне апологије Анте Павелића и клеронацистичке НДХ.

Сходно томе, поставићемо само једно питање Дубравки Стојановић: Да ли би фон Штрауфенберг, да је био успешан у ликвидидацији Адолфа Хитлера, исто тако био јавно осуђен од стране професорке Стојановић?

Secured By miniOrange