Зашто ”Национална авангарда”?

Пре свега, желимо да подвучемо да авангарда као појам не стоји у имену како би описала статус чланова Удружења. Нисмо ми, чланови НА, авангарда. Та реч се овде не користи како би се описала група људи. У питању је нешто друго. Сматрамо да је потребан еволутивни скок у колективној свести онога што називамо ”српски национални покрет”. Сви припадници српске нације који су политички и/или културно привржени националној идеји у Срба, сви они који себе сматрају национално опредељеним, а у исто време су политички активни бар као гласачи на изборима чине оно што називамо ”српски национални покрет”. Сви појединци, организације и партије. Стојимо на становишту да је од виталног интереса тог покрета, да колективна политичка свест припадника тог покрета достигне нови ступањ развоја. То је авангардно, то је авангарда – то је национална авангарда. Прогрес националне идеје. Не само у главама неколицине, него да своју потврду има у јавности код већине.

Из тога произилази да је Национална авангарда скуп људи који ће бити у функцији заговарача авангарде националне свести у Срба.

Три су стуба авангардне мисли и деловања. Први стуб је идеолошки. Профилисаћемо и афирмисаћемо археофутуристички приступ поимању националне идеје, културе и идентитета. Ако је економској десници у фокусу приватна својина и профит, онда је културној/друштвеној политичкој десници у фокусу идентитет. Идентитет је алфа и омега националне политичке заједнице. Колективни идентитет и безбедност тог истог колектива су уско повезани још од античког полиса. Сведоци смо затирања националних идентитета под ударом процеса мондијализације. Археофутуризам би као основа требало да нам омогући да предмодерне обрасце културног идентитета пројектујемо у будућност технолошког и друштвеног развоја европске цивилизације. То значи да та идеја мора бити постмодерна са националним предзнаком.

Други стуб је практични, политички и друштвени. Најједноставније речено историјски циљ српске нације је ослобођење и уједињење, као и код свих осталих европских нација. Из тога произилази да је потребна активна државна политика Србије према Косову и Метохији, Црној Гори, Републици Српској, према националним мањинама Срба у суседним државама. То је историјски циљ. Такви циљеви се постижу кроз борбу више генерација целе једне нације која је политички уједињена и усмерена ка том циљу. Сматрамо да је грешка појединаца, организација и партија које нису на власти да се уопште баве тим питањима. То је као када би грађанин са просечном платом, просечним иметком и просечном породицом иза себе планирао и заиста очекивао да за свог живота изгради космички брод којим би изашао из земљине атмосфере. Да то није тако, не би ни настао тај полис о којем смо говорили. Људи се удружују и формирају колективитете који могу много више за краће време да постигну од појединца или мале групе. Из тога произилази наш став да српски национални покрет данас не може да утиче ни на доношење обичног закона, а камо ли на то да Србија поврати контролу над КиМ. Поготово у стању потпуне разбијености и разједињености у којем се данас налази. Због тога је неопходна приоритизација циљева, постављање дугорочног плана за који ће се касније придобијати подршка како би се спроводио на националном нивоу. Сматрамо, да први и најважнији српски фронт није ни у Книну, ни у Републици Српској, ни на Косову и Метохији, већ у Београду. Београд је главни град, мозак нервног система Србије. Тим мозгом у културној, политичкој, образовној и свакој другој сфери доминира ненационална елита. ”Друга Србија”, географски смештена пре свега у ”Круг двојке”. Њихова моћ постоји и обнавља се деценијама. Стотину потписа које је добио председнички кандидат Саша Јанковић је акција те елите која поседује изузетно снажну политичку свест. Та елита има високо развијену свест о колективном идентитету и својим друштвеним циљевима. Није Јанковић тај који је окупио њих, него су они одабрали да њему пруже подршку. Њихова политичка свест има коминтерновске корене.

Из свега овога произилази наш став да је задатак наше генерације да се Београд кроз институције савремене, грађанске, либералне, демократске Србије мора повратити. Оно што је још увек, али не задуго, наша предност је то што нас има више. То значи да у демократском, изборном процесу Београд можемо да ослободимо анти-националних наслага ”дубоке државе”. Дакле, маршем кроз институције. Да би то могли, потребан је субјекат српског националног покрета, а то је нови круг, национални круг који би се супротставио другосрбијанском кругу двојке. Ако у томе успемо, поставили смо темеље да сутра нова генерација патриота политички уједини Србију ка даљем остварењу историјског циља српске нације – ка ослобођењу и уједињењу.

Да бисмо постигли стварање нове националне елите, она мора да усвоји обрасце друштвеног и технолошког развоја. Српски национални покрет мора да се ослободи свих анахроних друштвених и технолошких образаца како би идентитетска матрица могла да се уклопи у прогресивно и грађанско.

Трећи стуб се тиче управо поменутог субјекта националне авангарде. Субјекат националне авангарде мора бити нова елита која као колективитет не постоји. Постоје појединци који као светионици националне слободе указују пут. То значи да морамо користити сва постојећа искутва и све постојеће истакнуте интелектуалце у планирању развоја новог социјалног капитала. Нове генерације младих, образованих људи који негују национална осећања и свест о историјском националном интересу и као месту Српства у савремености.

Зашто хоплитски шлем и књига?

Идеја археофутуризма подразумева појектовање предмодерног у постмодерно како би се превазишло (заобишло) модерно. Циљ је да се у будућност унесе наслеђе и идентитет. Хоплитски шлем је симбол античке, хеленске, али и медитеранске цивилизације. Да није било хеленске културе, ни Рим не би био оно што јесте био. Да није Рима, не би било ни хришћанске Европе. Да није било Рима, не би било ни Другог Рима оличеног у Ромејском царству – Византији. Не би било ни Трећег Рима, оличеног у империјалној Москви. Да није било тих цивилизација, не би било ни христијанизованих српских племена, па сходно томе ни Немањића и целе наше културе. Тај симбол исто може да важи за све остале европске нације и он је панцивилизацијски. Он је симбол жеље да утврдимо шта је корен нашег идентитета – архе, како бисмо могли то да пројектујемо у нове друштвене и технолошке форме будућности. Визир шлема је окренут у десно.

Књига је ту да потврди да се ради о интелектуалном кругу. Књига симболише нашу намеру да стварамо нову мисао и нову елиту српског националног покрета.

Љубичаста боја је боја Ромејске (византијске) царске породице.

web
analytics