Сведоци смо да је у току још један у низу покушаја да се ткз. Републици Косово омогући легитимитет у међународној арени као нормалној држави. У овом тренутку то је инсистирање да привремене институције уђу у Интерпол, међународну организацију која подржава полицијску сарадњу на глобалном нивоу. Овакво инсистирање је директна претња по безбедност региона и то из два разлога. Прво, на овај начин се даје подршка тежњама Албанаца за формирање Велике Албаније. Друго, на овај начин се каже се угрожава и безбедност шире заједнице јер се у Интерпол укључује „држава“ која је настала као последица криминалног рада и која се у великој мери финансира од криминала. Да ли желимо тројанског коња у Интерполу? Тада нико неће бити сигуран. Али кренимо редом.

Једногласан став на конференцији „Ка безбеднијој Србији“ у организацији удружења Национална авангарда на панелу за регионалну безбедност био је да је нелегално проглашење независности Косова и Метохије претња по безбедност региона. Овај текст ће покушати да скицира зашто је могући пријем државоликог Косова у Интерпол управо потврда страховања високих званичника који су били наши гости.

Протекторат не пружа безбедност!

Подршка сецесионизму само једне националне заједнице довешће до сукоба у свим државама где припадници те заједнице живе, у овом случају албанске заједнице. Најава пријема ткз. Косова у Интерпол са нескривеном подршком великог броја држава Западне Европе и Северне Америкеуправо је таква подршка. На овај начин јасно се шаље порука и другим деловима ове заједнице, пре свега у Македонији да оружано креирање државе и институција има подршку међународне заједнице. Уласком у Интерпол, међународна заједница признаје привремене институције Косова као безбедносног партнера, способног да учествује у очувању регионалне и глобалне безбедности.

Ова чисто политичка одлука да би се даље наставило грађење нелегалне државности Косова нема никаквог утемељења у чињеницама. Следеће је чланство у ОЕБС? УН? Привремене институције нису способне да чувају безбедност нити своје територије нити својих грађана. Зашто?На територији ткз. Косова делују снаге Кфор-а, снаге Еулекса, потом Унимик који се баве очувањем безбедности. Косово је протекторат јер други одлучују на дневном нивоу како ће се остваривати безбедност грађана. Како онда може да постане члан међународне безбедносне институције? То је питање за чланице Интерпола које то подржавају.

Привремене институције нису способне да самостално обезбеде све грађане на својој територији. Број случајева насиља над Србима који је решен представља статистичку грешку која јасно указује на злонамерност тих „институција“ безбедности. Улазак у Интерпол пружиће нове могућности за ткз. Косово да тиранише српску заједницу, пре свега могућност да распише потернице за појединцима и тиме ограничи њихово кретање и квалитет живота. Да ово није само неоснован страх показује нам пример Републике Хрватске према Србима након краја рата 1995. У циљу да се спречи повратак српског становништва расписан је огроман број оптужница које и данас постоје и које свако мало лише слободе неког грађанина Србије. Имајући у виду однос косовских Албанаца према Србима и српској заједници, апсолутно се слажемо са изјавом председника Републике да ће резултат уласка ткз. Косова у Интерпол резултирати у бројним потерницама за Србима.    

Тројански коњ организованог криминала

Исто тако потребно је скренути пажњу на следећи проблем уласка ткз. Косова у Интерпол, а то је питање сарадње. И овде не мислимо на политичке проблеме признавања и непризнавања независности овог ентитета већ проблем оперативне сарадње међу полицијским снагама у борби против свих видова криминала, а посебно организованог криминала. У чему се састоји тај проблем? У интегритету полицијских акција. Као кључни елемент сваке борбе против организованог криминала као и предуслов успеха јесте поверење међу учесницима и заштита поверљивих информација. У случају државоликог Косова то је изузетно проблематично јер везе са организованим криминалом безбедносних структура привремених институција су опште позната ствар међу истраживачима ове области безбедности. Последњи пример смене министра унутрашњих послова привремених институција и размишљања да је то урађено због његових веза са криманалним групама само су последњи пример. Како онда бити сигуран да је могуће имати успешну борбу против организованог криминала у тим условима неповерења? Сматрамо да није могућа и апелујемо на оне државе региона које теже уласку ткз. Косова у Интерпол да још једном размисле о томе. После пријема ће бити касно. Интегритета неће бити више.

Пријем у Интерпол државоликог Косова мора да се спречи не због нечијег непризнавања „реалности“ већ из безбедносних разлога. Бојимо се да ће безбедносне структуре привремених институција бити само тројански коњ борбе против организованог криминала користећи ресурсе свог чланства у Интерполу. Сматрамо да је потребно ставити безбедносне наочаре код овог процеса, а на тренутак одложити политичке.

web
analytics