Стопе раста БДП-а показују динамичност привреде. Оне се у развијеним земљама крећу у распону од 2 до 3 одсто, што значи да су Србији неопходне више стопе како би их сустизала. Динамика економских промена чини сналажење Србије у глобалној подели рада далеко тежим него што би то био случај у неким другим околностима. Са друге стране, отварају се прилике које омогућавају већи раст него што је то до сада био случај.

Иако је БДП само средство за остварење дугорочног благостања, неопходно је радити на постизању високих, континуираних и диверсификованих стопа раста као основног предуслова за изградњу просперитетног друштва. Стопа раста БДП-а зависи од технолошког развоја, расположивости капитала, природних богатстава, конкурентности привреде, и многих других предуслова. БДП једног друштва обухвата потрошњу, укључујући и владину и приватну потрошњу, затим инвестиције, и нето извоз.

Y=C + I + NX

Прошлогодишњи раст БДП-а износио је 2.8 одсто, што је значајно бољи резултат у односу на претходних неколико година, али и даље далеко од неопходног. Такође, подаци Министарства финансија показују повољнију структуру него што је то раније био случај. Удео потрошње је нешто смањен, извоз драматично повећан, док удео инвестиција представља највећи проблем по критеријумима Светске банке. На који начин Србија може да упосли све расположиве ресурсе како би увећала укупан економски колач биће објашњено кроз сваку појединачну компоненту БДП-а. У том процесу од суштинске важности су два кључна фактора – спољни чиниоци и јавни сектор као креатор економског окружења.

  1. ПОТРОШЊА

У контексту повећања БДП-а потрошња обухвата збир потрошње грађана и потрошње Владе. Због неопходне фискалне консолидације која је спроведена, и очувања макроекономске стабилности, највећи залогај биће повећање креирање значајнијег утицаја потрошње на раст БДП-а. Овај утицај је снажан због великог удела јавног сектора у БДП-у. Тек осетнијим повећањем плата у јавном сектору и пензија могуће је ојачати ову компоненту БДП-а, имајући у виду максимин критеријум.

Посматрано са монетарног аспекта, потребно је инфлацију одржати стабилном, али је и пажљиво планирати како не би одступала од дефинисаног инфлационог коридора. На тај начин се постиже предвидивост, што је неопходно како за грађане, тако и за привреду и кредитну активност банака, што последично доводи до увећања потрошње. У фискалном домену неопходна је реформа пореског система кроз напуштање популистичке фискалне политике, базирана на што широј основици за опорезивање, уз веће опорезивање производа који имају низак ниво еластичности тражње. Такође је неопходно у мањој мери опорезивати факторе производње, а у већој мери потрошњу. На тај начин се стимулише инвестирање, а потрошња финалних добара не трпи значајније последице.

Код повећања потрошње је неопходно да она уважава интересе најугроженијих, не утиче на политику обарања јавног дуга, као и да не ремети постигнут стабилан ниво инфлације. На тај начин њено увећање испуњава два основна принципа економске политике – ефикасност и правичност.

  1. ИНВЕСТИЦИЈЕ

Инвестиције се крећу у правцу средина где је радна снага

обилна, а капитал редак. Ипак, оне у једнакој мери зависе и од политичких односа и природне пристрасности према домаћем. Како би се повећао удео инвестиција у БДП-у, од суштинске важности су инвестициона репутација и монетарни и фискални подстицаји.

Инвестиције су високо политички зависне, „плашљиве“, и одлазе тамо где постоји предвидиво пословно окружење. Оно се најефикасније може изразити кроз индексе релевантне за сваког страног инвеститора – индекс власничких права, Doing Business индекс, и кредитни рејтинг. Индекс власничких права (Heritage Foundation property rights index) смешта Србију на далеко 99 место у свету, а као кључни проблем наводе се неефикасно правосуђе, утицај других грана власти и корупција. На Doing Business листи Србија заузима 48. место, а ка дну је у највећој мери вуку критеријуми у области плаћања пореза и добијања прикључка на електричну енергију. Када су порези у питању, мора бити смањен пре свега број пореских процедура и бити убрзан њихов поступак. Код добијања електричне енергије за инвеститора, рак рана је време неопходно за то – у нашем случају 125 дана, док кошта чак четири пута више него у најразвијенијим земљама ОЕЦД-а. Кредитни рејтинг Србије према агенцији Fitch је BB-, што значи да је сврстана у групу земаља у којима постоји озбиљан ризик промене пословне климе и кредитни ризик, и тиме је сврстава у неинвестициони ниво. Ниво спољног дуга утиче на свеукупну макроекономску стабилност, а самим тим и кредитни рејтинг. Због тога је од кључне важности очување континуитета његовог обарања. У сва три случаја кључну улогу мора да одигра извршна власт у постављању правила и контролним механизмима њиховог испуњавања.

Домаћа штедња је једнака домаћим инвестицијама. Због тога је у домену монетарне политике неопходно радити на деевроизацији шривреде и постепеном укидању de facto двовалутног система. Такође, штедња директно зависи од стопе инфлације, а стопа инфлације од цена хране која чини највећи удео у просечној потрошачкој корпи. Због тога је од суштинске важности очувати макроекономску и политичку стабилност које се у економији одражавају кроз ниску стопу инфлације.

Поред креирања домаће штедње као инвестиционе базе, неопходно је посредством политике НБС подстаћи пословне банке да кредитирају привреду, реформисати опорезивање рада кроз преусмеравање пореског терета на сфере потрошње са ниском еластичношћу тражње, као и радити на подстицању портфолио инвестиција кроз свеобухватну реформу тржишта капитала. На крају, различитим врстама подстицаја је потребно дознаке трансформисати у инвестиције.

  1. НЕТО ИЗВОЗ

Међународна трговина као размена роба услуга и производа интелектуалне својине преко граница често је оптерећена политичким односима, али је до надлежних државних органа да ураде све како би политика била у служби извоза, а не обрнуто. Спољнотрговински дефицит се интензивно смањује, али велико учешће појединих партнера у размени, значајно учешће производа ниже фазе обраде у извозу, уз велико учешће роба широке потрошње у увозу представљају камен спотицања. Понуда целокупне економије је, дакле, недовољно еластична, док је тражња екстремно нееластична (извозна зависност од ЕУ, а увозна од Руске Федерације).

Основне полуге на путу остварења позитивног спољнотрговинског биланса су прилагођена политика Народне банке, коришћење предности евроинтегративног процеса у креирању извозне политике, као и промишљена извозна стратегија, узимајући у обзир спољашње и унутрашње факторе.

Најпре, неопходно је искористити талас ниских каматних стопа које подстичу ФЕД и ЕЦБ и одржати ту тенденцију на унутрашњем плану колико год је могуће како би се стимулисала привреда. Такође, слабији динар чини српске извозне производе конкурентнијим у иностранству, али са друге стране онемогућава подстицаје штедње, па је потребно наћи прави баланс у том смеру. Ослобађање од de facto двовалутног система и корачање ка суверенијој позицији Народне банке како би се ставила у службу подстицања извоза мора да прати овај процес.

У процесу европских интеграција је неопходно искористити чињеницу да ЕУ прописује искључиво минималне стандарде за производе и услуге на тржишту. У том смислу мађарски пример када је у питању алфатоксин у млеку мора да послужи као пример како се aquis ЕУ користи у сврху заштите конкурентности домаће економије и уравнотежења спољнотрговинског биланса.

На унутрашњем плану је неопходан корак увођење извозно оријентисаних грана привреде које послују у сивој зони у легалне токове, кроз равноправан и отворен дијалог, посебно са ИТ заједницом и туризмом. Такође, увећавање производних капацитета наменске индустрије и улагање у ракетну технологију као њен најдинамичнији сегмент на глобалном нивоу допринеће овој растућој грани наше економије. Опоравак тржишта попут Русије повећаће цене пољопривредних производа у годинама које предстоје. У том контексту је неопходно проактивно деловање државе у домену брендирања, креирања препознатљивости државе у међународном окружењу, са посебним нагласком на пољопривредне производе са додатном вредношћу (производи са географским пореклом, органска храна и сл.). То посебно важи за воћарство и повртарство, где се остварују највећи приноси. Поред тога, субвенције у виду технологије и други сложени видови кредитирања произвођача са великим извозним потенцијалом морају да одиграју спасоносну улогу.

А. СПОЉНИ ЧИНИОЦИ

Србија је мала отворена економија, и као таква је изузетно осетљива на утицаје изван система. Аутархичност је, разуме се, немогуће у потпуности постићи, али је потребно неуморно радити на ублажавању екстерних шокова који могу имати дугорочно негативно дејство по кључне компоненте БДП-а.

Правилно схватање положаја Србије кроз неутралност као динамичну категорију, ствара повољнији амбијент за спровођење унутрашњих промена. Уравнотежена мултивекторска спољна политика постепено доводи до резултата у економији. Еврореалистичан поглед на спољнополитичко окружење, уз очување и неговање регионалне економске архитектуре у областима где постоји интерес биће основне мере економског успеха у будућности. Исход европских интеграција није важан колико сам процес придруживања у многим сферама функционисања економије.

Постепено измештање високих стопа раста на Исток, најављени тихи рат протекционистичким мерама на Западу, санкције Русији, предстојећи енергетски договори, неизвесна будућност иранског нуклеарног споразума, као и неминован раст камата на глобалном нивоу су трендови који ће у најближој будућности непосредно утицати на развој малих отворених економија. Србија мора да препозна те трендове и на њих одговори, како би остварила што повољнију позицију као одскочну даску за снажнији и разноврснији раст БДП-а.

Б. ЈАВНИ СЕКТОР

Функција јавног сектора је да буде подршка функционисању реалног сектора и подршка грађанима у прецизно дефинисаној социјалној сфери. Он је нит унутар економије која има задатак да помогне остварење пуних потенцијала којима располаже једна привреда. Ипак, јавни сектор посматран кроз однос перформанси које пружа и трошкова које изискује сврстава Србију на европско зачеље. Како би се то променило, држава мора да постане поуздан оквир за тржишно окружење са недвосмисленим правилима игре, а не креатор раста сама по себи.

Јасно раздвајање примарних и секундарних функција државе и успостављање принципа који би водили ка потпуној флексибилности цена, слободном приступу тржишту, монетарној и фискалној стабилности израженој кроз конзистентност економске политике, као и успостављање ефективније заштите приватног власништва кроз слободу уговарања и ефикасније решавање спорова увећало би конкурентност целокупне привреде. Такође је неопходно пронаћи адекватну улогу јавног сектора у подршци и промоцији најдинамичнијих извозних грана економије. Упоредна искуства развијених земаља показују да половичне реформе не дају резултате, па је неопходно успоставити јасан систем мерења постигнутих резултата (benchmarking), јасно дефинисати сврху и мерити ефекте редистрибутивних политика, и радити на отклањању тржишних недостатака, са посебним акцентом на монополско понашање, негативне екстерналије и злоупотребу јавних добара.

Раст БДП-а не показује финесе попут квалитета здравственог или образовног система, као ни равномерност расподеле дохотка, али назначава у ком смеру се друштво креће и какви су будући трендови. Систем који има за циљ креирање високих стопа раста мора да буде ефикасан и правичан, да подстиче предузетнички дух и креативност, буде погодан за инвестиције, а да споља буде конкурентан и прилагодљив глобалним променама. То је могуће постићи кроз давање предности економији у односу на политику на регионалном плану, и кроз суштинско разумевање глобалних геостратешких кретања.

web
analytics